Evropa nema snage da se odbrani od islama, može samo da se nada čudu iz 1683 u Beču

Piše: Ratko Dmitrović

 

Prosečnom Evropljaninu preostaje još samo nada da će stari kontinent od islama zaštititi ista sila koja je to učinila i 1683. godine

Hoće li Svevišnji serijom čuda, u ovom vremenu, ranog 21. veka, sačuvati Evropu od islama kao što se, veruju i neki istoričari, dogodilo krajem leta 1683. godine, za vreme Druge opsade Beča?

Tada je sve bilo na strani Turske; brojnost vojske, opremljenost, zalihe, savremeno naoružanje, pre svega artiljerija… Na drugoj strani, Beč nije u potpunosti bio spreman za odbranu, koalicione vojske nisu se okupile na vreme, zalihe su bile mršave a gradom je vladala kuga, koseći redom i šireći jezivi strah.

I onda se dogodilo nešto neobjašnjivo; žarište kuge je usahlo preko noći, samo od sebe, strašna bolest se povukla, nestala iz grada. Branioci nisu imali dovoljno boraca da se pre dolaska Turaka ukopaju na strateški izuzetno važno uzvišenje, Kalemberg, ali to, eto novog čuda, nisu uradili ni Turci, mada ih u tome niko nije sprečavao.

Pored ovoga ostaće večita tajna zbog čega iskusni ratnik i taktičar, veliki vezir Kara Mustafa, koji je komandovao turskom vojskom, nekoliko puta nije iskoristio izuzetno povoljnu situaciju da krene s direktnim udarom i osvoji Beč.

Kara Mustafa gubi bitku, povlači se do Beograda, s idejom da tu prezimi, ali ga na Kalemegdanu dočekuje svilen gajtan sultana Mehmeda Četvrtog.

Skoro tri i po veka kasnije, Beč je pun muslimana, najviše Turaka, kao i značajni delovi Evrope. Islam je mirno, bez bitaka, topova, razapetog čadorja i krvavih pohoda, ušetao na prostor koji se nekada od islama branio kao što se brani život.

I onda i danas, islam ima isti cilj, da zavlada svetom; bez ostatka i bez rezerve. Islam, počev od sopstvenog kruga, ne priznaje narode i nacije, država kao forma malo mu znači, osnovna ideja islama je da poslednje ljudsko biće na svetu veruje u Alaha.

Sa stanovišta islama ovo je legitimno, kao i nenasilni metodi da se tako nešto ostvari, ali je legitimna, složićemo se, i odbrana onih koji veruju na drugi način, mole se drugim bogovima, slave druge svece.

Današnja Evropa je potpuno izgubljena i kao ideja i kao celina; nema sistem vrednosti, ne zna šta hoće, ranjiva je kao nikada. Praksa pokazuje da islam koji danas poznajemo ne razgovara sa drugačijima, ne pravi kompromise.

U Evropi je sve više džamija, islamskih centara, delova gradova u kojima žive samo muslimani. U nekim zemljama, Nemačkoj, na primer, u sudskim procesima kod razvoda brakova muslimana primenjuje se šerijatsko pravo.

Po onome što gledamo, Evropa nema snage da se odbrani od islama. Prosečnom Evropljaninu, izgleda, ostaje nada da će spas stići sa istog mesta kao i 1683. godine, u Beču.

(Novosti.rs)

Evropa nema snage da se odbrani od islama, može samo da se nada čudu iz 1683 u Beču

| Kolumne, Slider, Vijesti |
About The Author
-