ALARM U PENTAGONU ALI JE SUVIŠE KASNO: Sa mnogo manjim troškovima za oružje, Rusija vodi ovu trku ŠOK ANALIZA

Povećanje vojne potrošnje je bilo jedno od glavnih obećanja kampanje predsednika Trampa. Zakonom o potrošnji na odbranu za fiskalnu 2018. godinu, odobreno je 692 milijarde dolara, uključujući i 626 milijardi dolara u osnovnim budžetskim troškovima kao i 66 milijardi dolara za fond za Inostrane nepredviđene operacije.

 

 

Postoje i drugi troškovi vezani za bezbednost drugih agencija, koji premašuju 170 milijardi dolara. Oni uključuju Nacionalnu administraciju za nuklearnu bezbednost u Odeljenju za energetiku, Odeljenje za pitanje vetarana, Unutrašnju bezbednost, FBI i Sajber bezbednost u Ministarstvu pravde.

 

Troškovi odbrane predstavljaju skoro 16 odsto federalne potrošnje i približno polovinu diskrecione potrošnje. SAD više troše na nacionalnu odbranu nego sledećih osam najvećih budžeta nacionalne odbrane zajedno- Kine, Saudijsku Arabije, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Francuske i Japana.

 

Diskusije o potrebi da se poveća vojna potrošnja su popularna tema. Rasprostranjeno je verovanje da su SAD najstrašnija vojna sila koju je svet ikada video. Nema sumnje, američka vojna moć je sjajna, ali oružane snage nisu bez mana. Postoje slabe tačke koje su dovoljno ozbiljne da dovedu u sumnju efikasnost trenutnih programa odbrane i borbenu spremnost vojske, bilo u slučaju nuklearnog ili konvencionalnog rata.

 

Preterano se reklamirao koncept “Brz Globalni Udar” (Prompt Global Strike – PGS) – sposobnost da isporuči udar precizno vođenim konvencionalnim oružjem bilo gde u svetu. Takvog oružja nema na vidiku, uprkos svim dosadašnjim naporima. Sa mnogo manjim troškovima odbrane, Rusija vodi ovu trku.

 

Tehnologija hipersoničnog oružja “Boost glide“ pretpostavlja korišćenje balističkih raketa ili bombardera, koji će biti otkriveni. SAD će zapravo izvršiti samoubistvo napadom na Rusiju konvencionalim oružjem kako bi pokrenuli nuklearni odgovor.

 

Prva konvencionalna raketa za brz udar za američku mornaricu je testirana 30. oktobra. Američka mornarica je počela da istržuje balističku raketu srednjeg dometa (SLIRBM), kako bi ispunila PGS misiju, oko 2003. godine. To znači da je ovo bila prva proba za 13 godina! A ispaljena je balistička raketa.

 

Prelazak sa oružja baziranog na balističkim raketama na hipersonične sposobnosti duž putanje krstarenja od samog početka kako bi se izbeglo to da protivnik zameni konvencionalnu balističku raketu nuklarnom, još uvek je san snova. Do sada ništa nije testirano. PGS koncept nije nešto što bi pokorilo Rusiju. U svakom slučaju, uz sav trud, PGS program nudi malo toga na čega mogu biti ponosni, bar za sada.

 

Kongres je izdvojio oko 190 milijardi dolara za programe balističke raketne odbrane (BMD) od 1985. do 2017. godine. Skoro dve decenije su SAD pokušavale da steknu sposobnost da se zaštite od ogrančenih raketnih udara dugog dometa. Neka dostignuća su očigledno preterana. Postoje neke veoma ograničene mogućnosti protiv nesofisticiranih raketa, ali nema veze sa suprotstavljem ruskom ili kineskom arsenalu. Zapravo, ništa se nije postiglo da bi se ozbiljno govorilo o BMD sposobnosti.

 

“YAL-1” vazdušni laser je primer skupog napora koji propada. Vazdušni laser vredan 5 milijardi dolara je na groblju.

 

MRAP (mine resistant ambush protected) je još jedan primer besmislenosti. Izgleda da investicija od skoro 50 milijardi dolara u MRAP nema smisla. Ova teška oklopna vozila nisu bila ništa efikasnija u smanjenju broja žrtava nego srednje oklopna vozila, a trostruko su skuplja. Mnoga MRAP vozila su data partnerskim snagama ili prodata na otpad.

 

“Stryker” je kičma Vojske. Posle toliko godina u službi, još uvek nema vatrenu moć i zaštitu. 90 “Stryker-a” je izgubljeno u Avganistanu, gde neprijatelj nije imao oklopna vozila, avijaciju, artiljeriju ili efikasno antitnkovsko oružje. “Stryker” je beskoristan protiv tenka. Nije dizajniran za manevrisanje protiv drugih borbenih vozila i osuđen je na to da ga nerijatelj uništi. Nema zaštitu vazdušne odbrane. Nema odgovora na to za šta je on dobar.

 

Američka vojska je slabo zaštićena od vazdušnih pretnji. “THAAD” je dobar samo za raketnu odbranu, ne za vazdušnu odbranu. “Patriot PAC-3” je predodređen samo da se suprotstavi taktičkim balističkim i krstarećim raketama. Ima veoma oraničenu sposobnost protiv aviona. “PAC-1” i “PAC-2” sa avionskim mogućnostima su ili nadograđeni u “PAC-3” varijantu ili prodati u inostranstvo. Nije ostalo ništa osim prenosivog “Stinger-a” kratkog dometa, sa dometom od 8 km i maksimalnom visinom od 4 km. Ovo je vrlo ozbiljan nedostatak koji vojsku čini izuzetno ranjivom na vazdušne udare.

 

Mornarički obalski borbeni brodovi (LCS) su klasa relativno malih površinskih plovila namenjenih za operacije u blizini obale. Predodređeno je da funkcionišu kao agilni, prikriveni površinski borci sposobni da se izbore sa pretnjama u blizini obale. Prošlog meseca su brodograditelji Austral i Lockheed Martin dobili više od 1,1 milijarde dolara za izgradnju dva obalska borbena broda.

 

LCS su bili preplavljeni brojnim problemima, uključujući pukotine u strukturi, kvarove kompjuterskih sistema, topljenje generatora, pucanje cevi, probleme sa pogonom, i potencijalno katastrofalne greške u komunikaciji. Mornarički zvaničnici su skeptični po pitanju toga da će se dobro pokazati u borbi.

 

Malo je verovatno da će LCS na kraju moći da ispune zahteve vazdušne odbrane mornarice. Brod je opremljen za obavljanje jedne primarne misije u bilo kom trenutku. Loše oklopljen i bez senzora, LCS žrtvuje mnogo toga zarad velike brzine, uključujući i domet i, verovatno, otpornost na oštećenja. Nije jasno zašto mornarici treba ovaj brod. Evropske korvete i fregate su manje skupe i sposobnije.

 

F-35 bi trebalo da zameni i poboljša nekoliko trenutnih, i starijih modela. Lansiran 2001. godine, ovaj program je projekat sa najviše izraženih grešaka u istoriji američke vojske. Premašio je plan za skoro jednu deceniju, i nije uspeo da ispuni mnoge zahteve svog originalnog dizajna.

 

Predednik Tramp je u februaru oštro kritikovao ovaj program. Cena jedinice po avionu, iznad 100 miiliona dolara, je približno dva puta veća nego što je ranije obećano. Reklamiran kao isplativ i moćan višenamenski borbeni avion koji garantuje vazdušnu dominaciju, ispostavilo se da nije ništa od toga. Ovi avioni trenutno ne mogu da lete po lošem vremenu ili noću, i ni jedan od njih nije korišćen u borbi.

 

Sa toliko uloženog novca i vremena u to, sada je kasno da se ovaj program otkaže ili da se u njega uvrste značajne promene.

 

Uprkos tome što su lideri u vojnim troškovima, američka vojska ima veoma ozbiljne nedostatke. Zaglavljena je u problemima. Nedostaci u vojnom planiranju znatno smanjuju borbenu sposobnost. Isplativost je veliki problem. To što su najskuplji, ne znači da će automatski američka vojska biti najbolja.

Webtribune.rs

 

(669)

ALARM U PENTAGONU ALI JE SUVIŠE KASNO: Sa mnogo manjim troškovima za oružje, Rusija vodi ovu trku ŠOK ANALIZA

| Geopolitičke analize, Slider, Vijesti |
About The Author
-